Porodični odnosi imaju veliki uticaj na svakodnevni život, čak i onda kada mislimo da smo dovoljno odrasli da nas promene kod kuće više ne dotiču. Razvod roditelja, preseljenje jednog člana porodice, promena finansijske situacije ili drugačija organizacija vremena mogu promeniti rutinu, odnose i način na koji mlada osoba planira svoje obaveze.

Posebno je važno da se u periodu velikih porodičnih promena pronađe nova ravnoteža između fakulteta, posla, društvenog života i vremena koje provodimo sa porodicom. Kada je u pitanju razvod roditelja koji imaju maloletnu decu, jedan od važnih aspekata jeste i regulisanje roditeljskih prava. Informacije o tome kako funkcioniše starateljstvo nad detetom mogu biti korisne porodicama koje prolaze kroz ovakav period, posebno zato što odluke koje se donose mogu uticati na organizaciju svakodnevnog života deteta.

Ipak, pravni deo nije jedina stvar koja se menja. Porodična promena često znači i potpuno novu svakodnevicu.

Promena rutine može biti veći izazov nego što izgleda

Kada se porodica promeni, neke stvari koje su se ranije podrazumevale više nisu iste. Vikendi mogu izgledati drugačije, vreme provedeno sa roditeljima može biti organizovano po novom rasporedu, a čak i jednostavne obaveze poput odlaska na fakultet, trening ili posao mogu zahtevati više planiranja.

Kod mladih ljudi koji već imaju veliki broj obaveza, dodatna promena može stvoriti osećaj da je sve odjednom postalo komplikovanije.

Zato je korisno napraviti novu rutinu umesto pokušaja da se po svaku cenu zadrži ona stara. To može biti jednostavan raspored predavanja, posla, treninga, obaveza kod kuće i vremena za odmor.

Ne mora svaki dan biti savršeno organizovan. Dovoljno je da postoji nekoliko stabilnih tačaka koje daju osećaj predvidljivosti.

Fakultet i posao ne moraju da trpe zbog porodičnih problema

Jedna od čestih posledica velikih promena kod kuće jeste pad koncentracije. Čak i kada fizički nismo kod kuće, misli mogu ostati vezane za ono što se događa u porodici.

Student koji razmišlja o tome gde će živeti, kako će izgledati odnos između roditelja ili da li će se promeniti finansijska situacija može mnogo teže da se skoncentriše na ispit ili seminarski rad.

U takvoj situaciji korisno je razdvojiti ono što trenutno možemo da rešimo od onoga što ne zavisi od nas.

Na primer, ako je potrebno završiti projekat do petka, to je konkretna obaveza koja može da se podeli na nekoliko manjih koraka. Porodični razgovor koji treba da se dogodi sledeće nedelje, s druge strane, ne mora zauzimati svaki trenutak tokom dana.

Ovakvo razdvajanje ne rešava porodični problem, ali može pomoći da se sačuva deo svakodnevne rutine.

Važno je ne preuzimati ulogu posrednika

Kada se roditelji razdvajaju, mlada osoba ponekad može imati utisak da mora da bude posrednik između njih. To se može desiti i odrasloj deci koja više ne žive sa roditeljima.

Jedan roditelj može poželjeti da prenese poruku drugom, tražiti mišljenje o njihovom odnosu ili očekivati da dete zauzme stranu. Međutim, partnerski odnos roditelja i odnos roditelja prema detetu nisu ista stvar.

Čak i kada postoje nesuglasice, korisno je postaviti granice oko komunikacije. Nije neophodno prenositi svaku poruku, komentarisati svaki konflikt ili birati „krivca“.

Mlada osoba može imati svoj odnos sa oba roditelja bez potrebe da postane arbitar njihovog međusobnog odnosa.

Kako razgovarati sa mlađom braćom i sestrama

Ako u porodici postoje mlađa deca, situacija može biti dodatno zahtevna. Stariji brat ili sestra često pokušavaju da ih zaštite tako što preuzimaju više odgovornosti nego što realno mogu.

Podrška je svakako važna, ali ne treba očekivati da starije dete zameni roditelja.

Najkorisnije je razgovarati jednostavno i bez nepotrebnog dramatizovanja. Mlađem članu porodice može značiti da zna šta se konkretno menja, a šta ostaje isto. Na primer, može biti važno objasniti gde će živeti, kada će viđati drugog roditelja ili kako će izgledati odlazak u školu.

Istovremeno, nije potrebno davati obećanja o stvarima koje nisu pod kontrolom porodice. Iskren odgovor da se nešto još ne zna često je bolji od pokušaja da se napravi lažni osećaj sigurnosti.

Finansije postaju važnije kada se promeni porodična organizacija

Razvod ili odvojeni život roditelja može doneti i promene u kućnom budžetu. Troškovi stanovanja, prevoza, hrane i svakodnevnih obaveza mogu biti drugačije raspoređeni.

Za studenta ili mladu osobu koja zavisi od podrške porodice, čak i relativno mala promena može zahtevati novu finansijsku organizaciju.

Dobra ideja je napraviti jednostavan mesečni pregled troškova. Nije potrebno koristiti komplikovane aplikacije. Dovoljna je tabela sa kategorijama kao što su prevoz, hrana, fakultet, telefon, izlasci i neplanirani troškovi.

Ako se finansijska situacija promenila, bolje je znati tačno koliko novca je potrebno za osnovne potrebe nego izbegavati temu i kasnije se suočiti sa većim problemom.

Društveni život i podrška prijatelja

Kada se događa nešto teško kod kuće, prirodna reakcija može biti povlačenje iz društva. Neko možda ne želi da objašnjava prijateljima šta se događa, dok drugi imaju potrebu da razgovaraju sa što više ljudi.

Ne postoji jedan ispravan način.

Važno je, međutim, ne dozvoliti da porodična situacija potpuno izbriše ostatak života. Odlazak na kafu, trening, šetnju ili fakultetsku aktivnost može delovati nevažno u poređenju sa velikim problemima kod kuće, ali upravo takve male aktivnosti mogu pomoći da dan ne postane samo niz briga.

Ako osoba ima prijatelja kome veruje, dovoljno je reći i jednostavno: „Kod kuće mi se trenutno dešavaju neke promene i malo mi je teško.“ Nije potrebno odmah ispričati sve detalje.

Nije sramota potražiti stručnu podršku

Velike promene u porodici ne moraju automatski značiti da će neko razviti ozbiljan problem, ali mogu biti emocionalno iscrpljujuće. Ako tuga, nervoza, problemi sa spavanjem, pad koncentracije ili povlačenje iz društva traju duže vreme i počnu ozbiljno da ometaju svakodnevni život, razgovor sa psihologom može biti koristan korak.

Studentima su često dostupne različite vrste savetovališta kroz fakultete, studentske organizacije ili lokalne ustanove. Pored toga, razgovor sa psihologom ili drugim stručnim licem može pomoći da se emocije i problemi sagledaju iz drugačije perspektive.

Traženje podrške ne znači da osoba nije dovoljno jaka da sama reši problem. Nekada je upravo suprotno prepoznavanje da nam je potrebna pomoć može biti vrlo odgovoran potez.

Nova porodična rutina ne mora biti loša rutina

Promena porodične strukture gotovo uvek zahteva određeni period prilagođavanja. Ono što je ranije bilo normalno može prestati da bude moguće, ali se vremenom mogu napraviti novi načini funkcionisanja.

Za mladu osobu to može značiti drugačiji raspored, više samostalnosti, novi način komunikacije sa roditeljima ili veću odgovornost za sopstvene obaveze.

Najvažnije je ne očekivati da se sve sredi preko noći. Porodične promene su proces, a ne jedan događaj. Potrebno je vreme da se ljudi naviknu na novu situaciju, da se dogovore oko svakodnevnih obaveza i da svako pronađe svoje mesto u novoj rutini.

U međuvremenu, život ne mora da bude stavljen na čekanje. Fakultet, posao, sport, prijatelji, hobiji i planovi za budućnost i dalje mogu da postoje. Upravo očuvanje tih delova života može pomoći da period promene ne postane jedina stvar koja definiše svakodnevicu.

Kada se porodične okolnosti promene, cilj nije da sve bude isto kao ranije. Cilj je da se pronađe način da nova svakodnevica bude stabilna, funkcionalna i dovoljno dobra za sve koji kroz nju prolaze.