Kad neko kaže da nema vremena za sport ili volontiranje “zbog faksa”, često je odgovor jednostavniji nego što deluje nije stvar u tome koliko sati imaš u danu, nego kako ih rasporediš. Da bismo videli kako to izgleda u praksi, pratili smo tipičan dan studenta koji uspeva da uklopi predavanja, trening i redovno volontiranje, bez da mu život liči na neprekidnu trku.

06:30 – Rano buđenje, ali ne zbog faksa

Dan počinje pre nego što bi većina kolega uopšte razmišljala o buđenju. Razlog nije ambicija po svaku cenu, već praktičnost jutarnji termin je jedini deo dana koji sigurno ne mrda, jer popodne i veče zavise od rasporeda predavanja i eventualnih obaveza koje iskrsnu.

Pola sata je dovoljno za kafu, brz doručak i put do mesta treninga.

07:00 – Trening

Bilo da je reč o veslanju, trčanju ili nekom drugom sportu, jutarnji trening ima dvostruku funkciju: fizička aktivnost i, možda još važnije, mentalni “reset” pre nego što dan zvanično počne. Većina studenata koji redovno treniraju ujutru kažu istu stvar lakše im je da se skoncentrišu na predavanjima kad su već “potrošili” deo energije koja bi se inače pretvorila u nemir ili odugovlačenje.

Trening traje sat do sat i po, zavisno od sporta i sezone.

09:00 – Predavanja

Ovde počinje “standardni” deo dana predavanja, vežbe, možda kolokvijum. Razlika u odnosu na kolege koji nisu jutros trenirali retko je vidljiva spolja, ali unutrašnji osećaj je drugačiji: manje je verovatno da će student koji je već bio aktivan ujutru provesti predavanje gledajući u telefon iz čiste dosade.

13:00 – Pauza za ručak i “administrativni” deo dana

Ovo je često najnedovoljno iskorišćen deo dana kod studenata generalno, ali kod nekoga ko žonglira sa više obaveza, pauza za ručak služi i za brzo planiranje proveru mejlova sa faksa, poruka od volonterske organizacije, dogovor oko sledećeg termina treninga ili akcije.

Trideset minuta planiranja ovde ume da uštedi sat vremena stresa kasnije.

15:00 – Volonterska obaveza (kad je na rasporedu)

Ne dešava se svaki dan, ali kada jeste dva do tri puta nedeljno, u zavisnosti od organizacije ovaj termin je rezervisan za volontiranje. To može biti rad sa decom, akcija čišćenja, administrativna pomoć organizaciji ili priprema za veći događaj.

Zanimljivo je da studenti koji redovno volontiraju često kažu da im ovaj deo dana deluje “najmanje kao obaveza” verovatno zato što je svrha jasna i neposredna, za razliku od učenja za ispit čiji se rezultat vidi tek za nedelju dana.

17:30 – Učenje

Ovo je deo dana koji najviše varira nekad su dva sata dovoljna, nekad je potrebno mnogo više, posebno pred ispitni rok. Ključna razlika u odnosu na studente koji “imaju više vremena” jeste da učenje ovde mora biti fokusirano, jer nema luksuza odlaganja. Kad znaš da ti je sutra ujutru trening, a preksutra volontiranje, prirodno naučiš da planiraš unapred umesto da sve ostavljaš za poslednji trenutak.

20:00 – Slobodno vreme (ono malo što ostane)

Veče je obično rezervisano za druženje, opuštanje ili jednostavno ništa što je, paradoksalno, često kvalitetnije “ništa” nego kod nekoga ko je ceo dan proveo bez strukture. Kad je dan ispunjen, mozak lakše “isključi” uveče, umesto da se preispituje da li je trebalo nešto drugačije iskoristiti.

Šta ovaj raspored zapravo pokazuje

Ono što na prvi pogled deluje kao naporan, prezauzet raspored, u praksi često funkcioniše bolje od “praznog” dana bez strukture. Sport daje energiju, volontiranje daje smisao, a oboje zajedno, iznenađujuće, ostavljaju više prostora za fokusirano učenje nego što bi neko očekivao jer nema vremena za odlaganje.

Nije svako spreman ili zainteresovan za ovakav tempo, i to je sasvim u redu. Ali za one koji probaju, često se ispostavi da ne žrtvuju vreme za faks dodavanjem sporta i volontiranja naprotiv, ta struktura im pomaže da sve ostalo rade bolje.