Kad se pomene kardio trening, većina ljudi prvo pomisli na trčanje, bicikl ili eliptični trenažer u teretani. Veslanje retko bude prva asocijacija, iako je jedan od najkompletnijih vidova aerobne aktivnosti koji postoje — i to uz mnogo manje opterećenje na zglobove nego što bi neko očekivao.

Zašto je veslanje drugačije od ostalih kardio treninga

Najveća razlika u odnosu na trčanje ili vožnju bicikla je u tome što veslanje angažuje skoro celo telo. Pokret uključuje noge (odraz), leđa i core (povlačenje), i ruke (završni deo zaveslaja) — što znači da za isto vreme treninga trošiš više energije uz ravnomerniju raspodelu opterećenja.

Pošto je pokret cikličan i nema udaraca o tvrdu podlogu (kao kod trčanja), veslanje je posebno pogodno za ljude koji imaju problema sa kolenima ili kukovima, ili se oporavljaju od povrede. Sedeći položaj i klizna klupa rasterećuju zglobove, dok mišići rade punim intenzitetom.

Fizičke koristi rekreativnog veslanja

• Kardiovaskularna izdržljivost — jedan trening može ozbiljno podići puls, slično intervalnom treningu, u zavisnosti od tempa.
• Snaga bez “bildovanja” — mišići rade protiv otpora vode ili trenažera, što gradi funkcionalnu snagu, a ne nužno veliku mišićnu masu.
• Poboljšanje držanja — pravilna tehnika zahteva angažovanje leđnih mišića, što dugoročno pomaže kod problema sa lošim držanjem od sedenja za kompjuterom.
• Nizak rizik od povreda — uz ispravnu tehniku, veslanje spada u sportove sa relativno niskim procentom povreda u odnosu na intenzitet treninga koji pruža.

Mentalna strana

Veslanje na otvorenoj vodi ima i jednu dimenziju koju teretana nikad neće ponuditi — mir. Rano jutro na reci, tišina prekinuta samo ritmom zaveslaja, daje osećaj koji je teško postići na traci za trčanje uz slušalice. Za mnoge rekreativce, baš je to razlog što se vraćaju iznova, više nego sami fizički rezultati.

Kako izgleda prvi trening

Ako nikad nisi veslao/la, ne moraš odmah na vodu. Većina klubova prve treninge organizuje na ergometru — trenažeru za veslanje koji simulira pokret na suvom. Ovo je odličan način da naučiš osnovnu tehniku (redosled: noge, leđa, ruke — i obrnuto na povratku) pre nego što se izađe na reku, gde greške u tehnici mogu da naruše ravnotežu čamca.

Prva prava vožnja obično se odvija u većim, stabilnijim čamcima (takozvani “widebeam” ili obučavajući čamci) uz nadzor iskusnijeg veslača ili trenera, tako da nema razloga za brigu ako nikad ranije nisi bio/la u čamcu.

Gde probati veslanje u Srbiji

Srbija ima dugu tradiciju veslanja, prevashodno zahvaljujući Savi i Dunavu koji prolaze kroz Beograd i Novi Sad — dve reke idealne za ovaj sport zbog mirnog toka i dovoljne širine.

• Beograd — veslački klubovi su skoncentrisani duž obale Save, u okolini Ade Ciganlije i Čukaričke plaže, gde postoji nekoliko klubova koji organizuju rekreativne i takmičarske treninge za sve uzraste.
• Novi Sad — Dunav kroz Novi Sad takođe ima aktivnu veslačku scenu, sa klubovima čije se baze nalaze blizu centra grada, što ga čini lako dostupnim opcijama za studente i zaposlene.
• Manji gradovi na rekama — Sremska Mitrovica, Bačka Palanka i drugi gradovi uz Dunav i Savu takođe imaju manje, ali aktivne klubove, uglavnom orijentisane na lokalnu zajednicu.

Većina klubova nudi uvodne treninge ili “probaj veslanje” dane, posebno u proleće kada počinje sezona — to je najlakši način da vidiš da li ti sport odgovara pre nego što se odlučiš za redovno članstvo.

Da li je veslanje za tebe

Ako tražiš sport koji kombinuje kardio, snagu i mentalni mir, a pritom ne opterećuje zglobove kao trčanje, veslanje zaslužuje šansu — čak i ako ti prva asocijacija nikad nije bila baš to. Dovoljan je jedan probni trening da se uveriš da li ti odgovara ritam, a većina ljudi koji ostanu duže od meseca, ostanu zauvek.